BLOG: Znaš li koliko me ne znaš?!

0
1411

Fotografija – Radoje Burzan Inst/radoje.19

Instagram : milena_p_

IT KOMADI : Naočare i kravata– Open box studio mne

TašnaLovely bags  ; Instagram : lovelelybagsmontenegro ; lovely1bags 

Jedino što krivim za svoja saplitanja godinama su očekivanja!

Očekujemo od ljudi da nam pomognu, da nas razumiju, da nam se nađu, da nam vjeruju, da nas ne izdaju i prodaju za šaku ničega, a najviše od očekivanja – da nas zaista poznaju… Zbog ovog poslednjeg sam se puno puta saplela, od tih padova zadobila mnoge moždane udare, od kojih ostaju trombovi na duši koji vas prilično često počnu gušiti, zaustavljaju vam dah svaki put kad vidite koliko vas neko ne zna.

I time što pokaže koliko vas on ne poznaje,  vi vidite koliko vi njega zapravo ne znate i tako u krug. Eto zašto se ne razočaram u ljude nego u moja očekivanja da ih dovoljno poznajem.

Za pojedine bih (a i jesam) ruku u vatru stavljala. Iz toga sam samo dobijala opekotine najvišeg stepena, najčešće bez hvala … jer, eto, previše je ispečena ta ruka koja je za njih ginula, a i naprasno se pojaviše nove ruke.

Ako nisi od onih koji se oblikuju tuđim mišljenjima, ako svoje ideale ne rasprodaješ za par lijepih riječi iz usta nebitnih  i novokomponovanih ljudi samo da bi se osjetio posebno, ako ne misliš da se ponos i dostojanstvo lako vraćaju u vinku, nemoj da očekuješ da te baš svi razumiju. Jer svi nisu ti, ili u ovom slučaju – ja.

Možda vremena jesu teška, ali ljudi su od njih napravili septičke jame ljudskosti i poštovanja.  Zato što nisam kao gore navedene individue često sam osjetila smrad takvog bitisanja. Grube riječi, zar ne?  Ljudima je uvijek grubo kada stvari nazivate pravim imenima, al’ iskrenost prema samoj sebi posle niza razočaranja odlučila sam da dijelim šakom i kapom. Iskrenost je kao minsko polje… nikad ne znaš hoćeš li preteći ili češ se životu zahvaliti na tolikoj sreći. Iskrenost je izduvni ventil i najbolji lijek za one trombove gore pomenute.

U ova teška vremena ljudi usled svojih sopstvenih praznina koja su u najvećoj mjeri odraz nezadovoljstva, targetiraju pa etiketiraju sve oko sebe.

Nisam pametna… da li treba da dopustite da vas upoznaju, vaše kompletno bitisanje, ili se treba svima davati na kašičicu…ali i kako znati kome da, a kome ne, i koliko?

Za sebe smatram da sam lakovjerna kad su poznanstva u pitanju, zbog toga sam često emotivno minirana, svaki oporavak mi pada lakše od prethodnog, junak se očigledno navikao na te rane.

Preko mojih postova ste me dosta upoznali ali opet…

Znate  mi i pogled i koji zrači pozitivom….
Ne znate mi poglede pune suza i bijesa zbog kojih me često sretnete zamišljenu.

Znate mi osmijeh zbog kojih dosta ljudi pomisli – lako je njoj ili što bi moj kolega dragi rekao: “Ona će 100 godina ovako vesela“.

Ne znate koliko često moram da isfejkujem taj osmijeh i koliko puta je on odbrambeni mehanizam.

Znate da imam puno garderobe i cipela.

Ne znate koliko puta sam se odrekla obroka da bih ih priuštila (i koliko kukam kad će prvi dobro znaju moje koleginice).

Znate da imam veliki stomak i da sam ga samouvjereno pokazala.

Ne znate koliko me treme ubilo prije izbacivanja posta i kako je ta noć bila duga dok sam odlucila želim li to stvarno.

Ljudi su skloni etiketiranju i koga znaju i koga ne znaju. Sopstvenom percepcijom klasifikujemo ljudske enterijere nesvjesni da to nekog može povrijediti i da to nekad nema veze sa istinom. Finalni proizvod komentarišemo ne obraćajući pažnju na ono što mu prethodi…( tipa: svi ćete reći kako lijepe zube ova cura ima, jer fakat je da su lijepi … ali niko ne zna koliko me je muke ubilo da ih sačuvam u vilici).

Koliko neistina ste čuli o sebi, zato što je nekom dokoličaru bilo inspirativno da vam nalijepi izmišljeni dosije. Ja sam jedan period bila meta toliko da sam se pitala koliko znam stvarno o svom životu i dešava li se on meni ili nekom drugom. U jednom momentu sam se zapitala da li FBI, CIA, BIA i ANB imaju takav dosije o najvećim krimosima kakav su ispijači(ce) kafa imali o meni. Iskrena da budem vremenom sam se izdresirala da me komentari ne interesuju, jer me samim tim i ne pogađaju. Vremenom se takođe trudite da postanete bolji čovjek, spoznajete svoje kvalitete, uviđate greške na vrijeme, radite na sebi. I ne može da vas ne pogodi kada čujete neistine ili podrugivanje  usmjereno ka onome na čemu se trudite. I zato vremenom očeličite i ogluvite za neistinom nabildovane plodove mašte o vašem liku i djelu, ali iskreno nije da nekad ne poželim krajičkom oka da vidim ko to priča i načujem šta to ima o meni reći, ljudski je. Pa zar svi ne poželimo nekad da budemo pomalo nevidljivi i tamo gdje smo nepozvani izvidimo situaciju?

Koliko ste često sebi dali za pravo da komentarišete nekog ne znajući o njemu ništa, budite iskreni? Ok je imati svoje mišljenje, ali puštati ga u etar na svakom ćorskokaku, to ne… Znate, mišljenje o nekom, pogotovo ako je negativno, ima veća krila i to nadograđena i brže i moćnije leti od bilo kog orla.

Sad ide ono moje standardno … kakve to veze ima s ovim outfitom?

Ima itekako… gledajući ove slike pomislili bi ste da sam ja neka, recimo, cirkuska igračica, glumica u dječjem pozorištu, neka umjetnica uglavnom… Vjerujem da bi malo vas pomislilo da sam državna službenica – kancelarijska pravnica od 7 do 13h !

A ja jesam to zapravo.

Svoju umjetničku dušu ne moram sabijati u jednobojne kostime i uniforme, na moju sreću i ne znam da li na sreću mojih koleginica, mogu svoju maštu pustiti na livadu.

Ako mislite da je sve ovo što sam napisala “ niđe veze “ samo ću vas zamoliti da se zapitate

Koliko zapravo ne znate ljude koje komentarišete?!

Naočare i kravata ( leptir mašna ) -Naočare – Open box studio mne

Tašna-   Lovely bag Instagram : lovelelybagsmontenegro ; lovely1bags 

Minđuse-  Made by me

Cipele – Asos

Suknja – Aliexpres

Košulja – Stradivarius

OSTAVITE KOMENTAR

Molimo unesite svoj komentar!
Molimo Vas upišite vaše ime ovdje