BLOG: Volim te

0
2260

 

– Volim te –

– A zašto mi to kažeš? –

– Zato što te jednostavno volim. –

– Nešto ti treba? –

– Ne, volim te, i imam potrebu da ti to kažem. –

– Ne možeš tek tako, mora da ima neki razlog. –

– Ne, nema razloga, osećam ljubav prema tebi, i nešto me je navelo to da ti kažem. –

– Osećam se neugodno kada mi neko kaže da me voli. –

– Zašto? To je nešto najdivnije na svetu. –

– Nisam navikao, a i oni koji su mi govorili obično su hteli nešto da mi izvuku. –

– Meni ne treba ništa tvoje, jednostavno te volim takvog kakav jesi… –

– Znam, osim majke i nekih žena ne znam da li mi je to još neko rekao. –

– Evo ja te volim… –

– Nemam osećaj da sam baš dostojan tvoje ljubavi. –

– Svako biće je dostojno ljubavi. –

– To je fraza. Svako biće je dostojno božanske ljubavi, ali ne i ljudske, čovek nije u stanju da voli sve, i svakoga, ni ne treba. –

– Treba. Znaš onaj osećaj kada voliš svet, a samim tim i sve ljude. –

– Znam, ali to je nemoguće? Zašto bi voleo sve ljude? Zašto bih voleo one koji mi nanose zlo?–

– Moguće je, samo treba da probudiš taj osećaj, a to što ti je neko naneo zlo, ne znači da ti je čitav svet naneo zlo… –

– Da li ti ideš tako redom i svakome govoriš da ga voliš? –

– Ne, već one koje stvarno volim… –

– Ne znam, možda su mi emocije slaba strana, i na svaki njihov pomen se nekako izgubim, mnogo je lakše biti sa ljudima na distanci, tada znaš šta očekuješ, a ljubav je tako nedostižna stvar. –

– Ljubav je jedina dostižna stvar, onaj osećaj punoće u grudima, kada si generalno u stanju da voliš. Kada malo šta može da te izbaci iz ritma jer sve posmatraš s’ ljubavlju. –

– Ali kako da volim kada su ljudi užasni, prevrtljivi, zli, koristoljubivi? –

– Treba ih voleti i pored svih tih osobina, sve je to život, ništa nije samo crno, ili samo belo… –

– Isuviše je to za mene, lakše mi je da povučem jasnu granicu, ogradim se od drugih, nemam nikoga pored sebe, ali me bar niko ni ne povređuje. A i ne volim da se foliram, da predstavljam da mi je do nečega stalo, a jednostavno nije, briga me. –

– Zašto misliš da je ljubav foliranje? Ili poklanjanje pažnje? Slažem se da ima preterivanja u svemu tome, ali ti kao da se plašiš i one sitne, najsitnije ljubavi. –

– Takav sam kakav sam, a i bar znam da sam svoj na svome. Imam svoj svet, i ne mogu mi ništa… –

– Što si više sam veća je mogućnost da te povrede. Počinje da ti smeta svaka sitnica, navikneš se na svoj idealizovani svet i sve što se ne uklapa je opasnost za tvoju ličnost. Čak i ova moja bezazlena izjava ljubavi?! Vidiš dokle nas je sve ovo dovelo? –

– Kako da se otvorim ljudima kada ih realno ni ne zanimam? Možda bi im bio zanimljiv na trenutak, i ništa? Životinje nisu takve, kompjuteri, tu čovek može da zna šta očekuje. Ljudi su lako kvarljiva roba…–

– Zašto mora sve da bude očekivano? Zar lepota života nije u toj nepredvidljivosti i neuhvatljivosti? U toj širini svega i svečega koju čovek svakako ne može da kontroliše, ali može da uživa u svemu tome, i da voli. Najlakše je dići ruke od svega. –

– Ali ko kaže da sam digao ruke od svega? Možda nazivam stvari pravim imenom. Možda sam realan. Jednostavno mislim da ljudi generalno nisu dobri, većina, ogromna, i ne želim da gubim vreme na te romantičarske pričice. Volim ono što mene voli i gotovo… –

– A šta tebe voli? –

– Zašto uopšte pričamo o tome? Šta ti to znači. Rekao sam ti da mi ne prija da mi se neko meša u život. Zašto pominješ ljubav, zašto pominješ da me voliš, to su gluposti. Ne znamo se ti i ja dovoljno dobro da bi mogao da mi kažeš tako nešto. Meni ni majka ne govori da me voli a kamoli neko ko me ni ne poznaje… –

– Znam te čitav život, kako to misliš ne znamo se dovoljno dobro?!

– Znaš me u prolazu, poznavati nekoga je biti blizak sa njim, a ne sećam se da smo ti i ja ikada bili nešto posebno bliski. –

– Kaži mi iskreno da li ti nedostaje da ti ljudi govore da te vole? –

– Ej, rekoh ti, nemaš prava da se mešaš u moj život, ko me voli, i koga ću da volim… –

– Ali ja stvarno osećam ljubav i poštovanje prema tebi, u ljudskom smislu, možda se nismo puno viđali ali mi je dosta toga poznato iz tvog života. –

– Znam ali to nije razlog da me maltretiraš ovakvim stvarima, osećam se neugodno… Nisam klinac. Toliko je normalnih tema, ti si se uhvatio kao neki pubertetlija ljubavi… –

– OK, izvini, kakav mobilni koristiš? Ili tvoj automobil iz snova, kako izgleda? –

– Napokon nešto normalno, vidi, imam telefon na dodir, nije najnoviji model, ali mi omogućava uspešnu komunikaciju, a što se tiče automobila, znaš, san mi je da kupim nove fijatove modele, inače najviše volim komotne automobile, a trenutno bih se zadovoljio i nekim malim, samo da deluje originalno… –

– A zašto ti je originalnost automobila toliko važna? Kada znaš da još stotine hiljada ljudi u svetu imaju isti? –

– Svet je širok pojam, govorim ti za naše mesto, da ovde, u našem gradu, nema niko takav, jednostavno volim da imam ono što drugi nemaju, to me čini posebnim… –

– Da, da, divno. Ti baš umeš da voliš…

OSTAVITE KOMENTAR

Molimo unesite svoj komentar!
Molimo Vas upišite vaše ime ovdje