BLOG: To nešto što imaš samo Ti

0
1341

Čuvaj to nešto što imaš u sebi. Ne može niko bolje da ga čuva i poznaje od tebe. Prigrli ga čvrsto, kao ljubav, kao uspomenu, i pazi kome ga sve daješ. To nešto možda trenutno baš i nije nešto naročito. Možda je krhko, možda je plašljivo, tiho i slabo, ali je tvoje. Znaj da će vremenom biti još veće i bolje i da ćeš ga ponosito deliti sa svima.

Ali, prvo ga zadrži, oblikuj, neguj, nikako ne odustaj od njega i, tek kad budeš siguran da je pravo, iznesi ga, pokaži svima radosno i smelo, kao najbolji deo sebe.

I ne zaboravi da će to tvoje nešto za većinu biti ništa, ismevaće te, praviće te ludim, ali briga te. Ti samo čuvaj to nešto i radi na njemu. Niko to ne može da uradi osim tebe i zato istraj. Naprosto moraš. Nema ko drugi. To je tvoja misija. Zato je izvedi najbolje što možeš.

Ne očekuj odmah da te prihvate. Seti se koliko je tebi bilo teško da prihvatiš to nešto u sebi? Ne očekuj odmah da te zavole. Seti se koliko je tebi bilo teško da zavoliš sebe?

I znaj da su i drugi imali to nešto pa su ga ugušili, zaboravili, izdali… Za početak, pazi sa kim ga deliš i pazi kome ga sve pokazuješ.

Ljudi jesu dobri, ali ne uvek. Mogu da te odvuku sa prave staze i šta onda?

A kada uspeš, onda će ti biti svejedno, to nešto će biti svačije i bićeš srećan zbog toga…

To nešto može biti film, slika, može biti pesma ili lik neke osobe.

Nema veze šta je, znaj samo da je tvoje i da moraš da ga izneseš do kraja. Možda nećeš uspeti, to i nije toliko važno, bar ćeš znati da si probao, da si se nosio sa težinom sveta i savest će ti biti čista.

Možda nećeš uspeti, ali znaćeš da si dao sve od sebe i biće ti lakše…

Tako sam i ja davno otkrio da u sebi imam to nešto. Neki unutrašnji glas koji me prati gde god da idem. Neka slika koja se razlikovala od svih drugih slika. Neka melodija koju niko još nije odsvirao. I, umesto da sam krenuo za njom kao za najčistijim izvorom u sebi, zatrpavao sam sve to najgorim mogućim glupostima. Stideo sam se onoga čime treba najviše da se ponosim. Skrivao sam ono što treba svima da se pokazuje i bude za čast.

I onda je u meni nešto puklo – počeo sam da pišem. I počeo sam da govorim, da živim, da dišem. Isto tako se nadam da će i u tebi nešto pući i da ćeš najzad početi da radiš ono što voliš, ono što te čini srećnim. Ako je to pesma, da pustiš glas i zapevaš; ako je to žena, da joj pružiš ruku i zaigraš, a ako je to život, da smelo zakoračiš ka njemu pa šta bude.

I obavezno čuvaj to nešto, radi svaki dan na njemu, neguj tu strast, posveti joj se kao najboljem prijatelju, kao voljenoj osobi i znaj da te niko ne poznaje bolje od tebe. Šta god da ti pričaju, to su samo priče, jedino ti znaš onu pravu jer živiš sa njom otkako znaš za sebe.

Tako je i sa mnom, tako je sa svima nama. Samo treba skupiti hrabrost i zakoračiti na drugu stranu, na drugu stranu koja se svima nama smeši. Kao i to nešto što u nama odzvanja i pokušava sve ove godine da izađe na površinu.

Nadam se da ćeš mu dozvoliti, ja jesam i srećan sam zbog toga. Nadam se da ćeš i ti…

OSTAVITE KOMENTAR

Molimo unesite svoj komentar!
Molimo Vas upišite vaše ime ovdje