BLOG: Šta je za tebe sreća?

0
219

Šta je za tebe sreća?

Razmišljam dugo šta su snovi i kako se oni prepoznaju. Da li su snovi ili hirovi ti koji nam kreiraju život, ili su to obični spletovi, trenuci, afekti? Ne znam kada se tačno javlja sreća i zadovoljstvo. Da li čovek ikad dostigne sreću u ludačkoj želji da prisvaja sve što mu se nađe pod rukom?

Počela sam da odrastam ne s godinama niti s obrazovanjem nego s događajima i, najviše, radom. Sa prvim poslom sa svojih 16 godina mislila sam da sam postala deo velikih. Ili je to ipak bilo sa 21 kad sam prvi put radila u inostranstvu? Možda je to bilo sa 23 kad sam dobila stalan posao, kako se popularno govori, u struci… pa kad sam ga sa 24 godine batalila i prešla okean za onim neozbiljnim. Vrlo moguće da je to ipak bilo prošle godine kada sam se doselila u Češku.

Ne znam kada se desilo, ali znam da sa svakim novim iskustvom shvatim da sam i dalje na početku.

STRAH

Nekada sam bila snažno ubeđena da radim nešto najdragocenije na svetu, a nekad sam se pitala da li je to sve samo iluzija. I možda sam mnogo, mnogo grešila u svojim izborima, a možda sam ipak radila najispravniju stvar ikada.
Možda nije ni bitno kakav je izbor i možda je samo bitno da je moj. I da ga ja osećam kao pravog u ovom momentu jer me samo on sada čini istinski srećnom. Nisam verovala procesu, sumnjala sam u životni put i sama u sebe. Na svaku novu ideju javljao se novi strah. A nakon straha javljala se i osuda od okoline. Kao da radim nešto istinski loše.

ODLUKA

DA LI JE TO BILA DOBRA ODLUKA?

Je li moja žrtva prevelika? Ne znam, ali ja sam svoj put odabrala.

I kad god zapadnem u to stanje, setim se drugarice i koleginice koja mi neprestano ponavlja: “Tea, trust the process, trust the process…”

Da li mi je taj haos u glavi pomagao da se izborim sa strahovima? Apsolutno ne. Da li mi je osuda od drugih ljudi donosila dobro? Gospode, apsolutno ne! Gušilo me je nepoverenje koje sam svakodnevno dobijala. Teralo me je da se neprestano preispitujem. I kroz sve idem sama jer su ljudi samo čekali da kažu: Eto vidiš, rekao sam ti da ne treba da ideš!”

Pazi ko su osobe koje ti dele savete i koje osobe te osuđuju. Pazi na njihove namere, način života i stepen svesnosti sa kojeg ti daju savete. Ne dozvoli da te to pokoleba.

Da li je otkrovenje sreća? Tek kada sam se umorila od silne negacije u svojoj glavi, počela sam da živim onako kako je priroda i propisala. Kao zadovoljno i radosno ljudsko biće. Prirodno, uz moje lično zadovoljstvo nizali su se uspesi, napredak i još veće zadovoljstvo. Loši momenti su se dešavali, ali kao i uvek, i oni su prošli.

Ne zato što nisu bili dovoljno veliki, nego zato što sam naučila da se nosim sa njima. A ne znam da li bih to naučila da nisam otišla. Kada odeš, naučiš na teži način, sam. Izbora nema, ako se ne boriš, bićeš progutan. Da li sam danas zahvalna na tome? Apsolutno da. Tek kada sam raščistila sama sa sobom svoje ciljeve, želje i razloge, počela sam da živim.

OSTAVITE KOMENTAR

Molimo unesite svoj komentar!
Molimo Vas upišite vaše ime ovdje