Kako samo srce gladno života čezne i nada se.
Vidi sebe tamo gde ne pripada.
Traži i ne pronalazi.
Smišlja i izmišlja.
Hoće, a ne može.
Daje, a ne dobija.
Želi, a nema.
Išlo bi, a nema kud.
Kucalo bi jače, ali nema za koga.
Stojim pred njenim vratima.
Stojim pred njenim životom.
Stojim pred njenim telom.
Tu je, a izmiče mi.
I ona, i telo, i život.
Prelepi, a tuđi.
Stvarni, a nestvarni.
Stojim pred njenim svetom prevaren i izmučen.
Posmatra me, a ne pušta unutra.
Gleda me, a ne vidi.
Stojim kao ratnik pred jačim i boljim.
Kao skitnica pred kafanom prepunom sveta.
Ne priznajem poraz, a znam da nemam nikakve šanse.
Ipak se nadam i čekam.
Sve mogu, samo ne mogu da je volim.
Sve imam, samo ne ono što mi stvarno treba.
Sve znam, samo ne i reči koje vode do nje.
Kako samo srce gladno života čezne i nada se.
Mašta i stalno mu izmiču maštanja.
Vidi sebe tamo gde ne pripada.
Traži i ne pronalazi.
Smišlja i izmišlja.
Ono bi da se preda, miluje i voli.
Ono bi da sanja, luduje i slavi.
Ono bi da daje, a nema kome.
Ono bi da kuca, a nema za koga.
Ono bi da leti, a nema sa kim.
Ni u ovoj noći.
Ni u ovoj pesmi.
Ni u ovom životu.
Nigde.
Nikad.
Nikome.
