BLOG: Samo malo falilo je

0
1141

 

Zapitam se, kojom rečju bi me opisao?

Pomisliš li nekada na mene?

Koliko ti je jedna plava mala u životu značila?

Uvek pitanja, nikada odgovora.

Da li te ona knjiga, što sam ti je dala, podsetila nekada na mene?

Setiš li se onih skrivanja u mraku? Pričanja o braku?

Setiš li se koliko su nam oči caklile, a ruke drhtale?

Pomisliš li na mene kada čuješ staru pesmu, sa kojom si me budio,

stegne li ti se oko srca što se tada nisi usudio,

da nam šansu daš?

Od čega si pobegao tada,

kad si me želeo baš?

Sve je isto sada, što me onda pitaš ‘Kada?’,

a znaš da je kasno?

Vreme nikada ne navija za nas,

protiv njega se borimo,

što mi nisi pružio ruku za spas,

da zajedno od ljubavi gorimo?

Koliko je od svega toga, u tebi ostalo,

znaš da bio si mi kao droga,

na koju bih se i danas navukla lako,

kaži mi, što si me uništio tako?

Ponekada si bio fer, priznajem,

ali teško je reći srcu da se kajem,

što se nisam borila još samo malo,

samo malo trebalo je,

samo malo falilo je,

vremena malo da shvatiš da smo mi,

stvoreni da zajedno ostavljamo tragove u prošlosti?

Šta te podseti na mene?

Ona slika gde te ljubim,

gde osmeh nevino skrivaš,

onaj stisak ruke i pogled što mi uvek krišom daš.

 

Danas…

 

Živim brzo, pa zaboravim na tebe,

Prođu dani, ne setim te se dugo.

U toj rutini,

zaboravim i na sebe,

ali dođe noć kad ti  kažem:“Dobrodošla nazad tugo“.

Znam da ne voliš tako da te zovem,

ali kako se drugačije zove taj osjećaj što te guši,

u duši?

Kako da nazovem davnu želju, što je vremenom sve jača?

‘Tuga’.

Gleda me umornu od plača.

Prođu dani, mislim prošao si i ti.

Samo malo falilo je,

vremena malo da shvatiš da smo mi,

stvoreni da zajedno ostavljamo tragove u prošlosti?

 

OSTAVITE KOMENTAR

Molimo unesite svoj komentar!
Molimo Vas upišite vaše ime ovdje