BLOG: Ostala je ista…

0
1312

„Sve sam upropastio“, rekao sam tiho.

Napravila se kao da nije čula.

„Rezignacija i samosažaljenje ubijaju eros, kapiraš? Svaki eros, pogotovo stvaralački. Život je mnogo jednostavniji“, pogledala me je veselo.

„Pukao sam. Skoro sve sam izgubio.“

„Da, pa? Koliko ti treba da bi bio dobro? Kako to možeš da izmeriš? Sto kvadrata, trista kvadrata? Pet kuća? Tri automobila? Koliko novca u banci, da bi se čovek osećao dobro? To su sve budalaštine.“

Krenuo sam nešto da zaustim, ali Maja je ušla u monolog, u svoj čuveni monolog i nije dozvoljavala da je prekinem.

„Koliko god novca da imaš ne možeš da jedeš deset bifteka dnevno. Ne možeš u isto vreme da budeš i na moru i na planini, ne možeš da živiš duplo duže od mene, kapiraš? I, kad čujem kako ljudi govore da žele mnogo novca da jednog dana ne bi morali ništa da rade – meni je to smešno. Jednog dana svi idemo u penziju. Razumeš?“

Nisam imao nijedan argument protiv ovoga. Bila je fascinantna, bila je lekovita, bila je najbolja, najpametnija, najnormalnija i naopuštenija osoba koju sam ikada sreo. I dalje je bila ista.

„Hoćeš da napravim špagete?“, iznenada je promenila temu.

Počeo sam da se smejem naglas.

OSTAVITE KOMENTAR

Molimo unesite svoj komentar!
Molimo Vas upišite vaše ime ovdje