BLOG: Ljubavni razgovori

0
1561

– Da li me želiš? – pita devojka momka nakon višečasovnog ćutanja u krevetu

– Ne znam. – odgovara joj

– Ranije si mi govorio da ćeš me uvek želeti… –

– Ranije sam to stvarno osećao, a sada ne osećam ništa. –

– Zašto mi to radiš? Znaš da ne volim kada mi to kažeš. –

– To je jače od mene, ne mogu protiv sebe. –

– Ja tebe volim svakim danom sve više… –

– Patetična si. –

– Nisam, iskrena sam, kao što sam i bila od prvog dana. –

– Zamara me ovo naše – objašnjava joj – osećam kao da mi prolazi život dok mi ovako ležimo, godinama već, ko zna šta smo sve propustili. Ti muškarce, ja devojke, samo se zavaravamo, a znamo oboje da to nije to. –

– Ja sam sigurna da sam na pravom mestu, sa pravom osobom… –

– Ja nisam, sumnjam u ovo naše sve više… –

– Ti sumnjaš pre svega u sebe, a samim tim i u sve tvoje, sve što si stvorio. –

– Možda si u pravu, ali… –

– Kada ti je bilo najteže bila sam uz tebe, uradila sam, rekao si mi, što ni jedna pre mene nije. Napravio si od mene ono što želiš, i šta sada? Da idem? Ne diže ti se više na mene. Zaspiš uveče a zaboraviš i da me poljubiš. Samo mi okreneš leđa, kao da sam ti ortak, a ne devojka. I dok si na meni, ko zna koga sve zamišljaš kada zatvoriš oči?! –

– Preuveličavaš, predugo smo zajedno… –

– Baš zato, ubijaš me u pojam, ne osećam se privlačno pored tebe. Da li želiš neku drugu? Da li razmišljaš o drugoj? –

– Da, zamišljam sebe sa njima. Sve mi nekako deluje privlačnije nego ovo naše. Fale mi avanture, da se malo opustim, osećam kao da smo u braku… Treba mi neko kome neću da polažem račune. –

– I? Kakve su te što ih zamišljaš? Šta imaju one što nemam ja? –

– Sa njima nisam bio u vezi, to je osnovna razlika. –

– Licemeran si. Sada mi je jasno zašto toliko dugo nisam htela da ti se dam, osećala sam da ćeš da se izvučeš, nisam smela da ti se dam do kraja. Slagao si me. –

– Nisam te slagao, samo ne osećam onu potrebu kao ranije, treba mi sloboda… –

– Ne gušim te, možeš da izlaziš, ne proveravam te, šta ti nedostaje u našoj vezi? –

– Nedostaje mi osećaj da sam sam sa sobom, i da se vratim sebi… –

– I ja šta sada da radim? Da prežalim sve ono što sam dala i uložila u našu vezu, i da idem dalje, da zaboravim. –

– Davali smo oboje… –

– Da, ali ti si uživao, sve sam prilagođavala tebi, ja sam se žrtvovala za našu vezu, sve je bilo moja inicijativa… –

– Nađi drugoga, ili sačekaj neko vreme da vidimo šta ćemo i kako ćemo. –

– Neko vreme? Jebi se, znaš. Ti si slabić koji nije u stanju da se žrtvuje ni za šta. Jebao bi se sa svakom samo da to nisam ja. Glupača sam što sam nasela na tvoje priče. Bio si kao neko nesigurno izgubljeno dete kada smo počinjali, šta sada? Pet bačenih godina ni u šta. Kažeš mi da počnem iz početka? Kako? Sa kim? I to samo zato što gospodinu ne može sa mnom da se digne. Gluposti… –

– Ne osećam više ništa… –

– Ti si slabić koji nije u stanju da se žrtvuje za ljubav… –

– Ne osećam više ništa… –

– Moja ljubav je sve jača, i mislim da ne mogu bez tebe… –

– To mi i smeta, obaveza koju mi namećeš. Pre smo bili ravnopravni, sada mi pričaš isuviše velike reči, ne mogu to da podnesem… –

– Onda idi iz mog života, i nemoj da mi se vraćaš, ne želim da imam ništa više sa tobom, ništa… –

– Najbolje je da ostanemo prijatelji… –

– Kakvi crni prijatelji? Neću želeti očima da te vidim, kakvo prijateljstvo sa tobom? Šta, da gledamo utakmice zajedno? Da ti perem veš? Da ti spreman hranu? A ti da juriš klinke, takvo prijateljstvo želiš? –

– Ma zaboravi… –

OSTAVITE KOMENTAR

Molimo unesite svoj komentar!
Molimo Vas upišite vaše ime ovdje