BLOG: Igrajmo na kartu ljudskosti

0
1088

Ljudi smo, i to je karta na koju svi treba da igramo
Da se sve one svađe jednom pomire i pretvore u zagrljaje
Sve one mržnje, sitne i krupne pakosti, glupost i nevešto izrečene reči
Da se pretvore u iskrenu pesmu, nežnu, blagu, radosnu
Kao kada te zagrli neznanac i postane ti prijatelj
Kao kada neizrečeno nadođe, kao vulkan potisnutog
I obasja toplinom sve hladnoće i ćutanja

Svi živimo na istom brodu, neki gore, neki dole
Ali svi stradamo, podjednako
Neko pre, neko posle, ali sve nas čeka slična sudbina
I potonuće, totalno, večno, neizbežno

I kada si mlad, a ja sam i dalje mlad, još uvek
Smrt ti prolazi glavom, nestanak svega
Starost, nemoć, i sva ona čuda koja idu uz to
I sve što radim kao da je priprema da me tada što manje boli
I da bude više onih koji će da ublaže moju patnju

Mnogi, doduše, kada odlaze, žele potpunu samoću
Ne žele niko da ih vidi, samo odabrani

Svi odlaze, ali pre nego što odu
Treba dopustiti onom ljudskom, najlepšem, da zablista
Kao kada te neko dugo sanjan pusti u svoj svet
I pred vama prostruji sve ono godinama zaključano
Kao voljena žena
Kao voljeno biće

Emocije dragi moji, iskrenost i blagost
Kada zacakle oči i zaigra srce od uzbuđenja
Kada se ličnost raspeva i razigra, puna života i radosti
Kada zablista u punom sjaju, puno vere i nade

Tome težim, tim trenucima
Kada se čovek prepusti zanosu da ga nosi
I ima potrebu da voli, miluje, daje, raduje

To je život, a ne samo naklapanje o životu
To je sreća, a ne samo priče o sreći

To sam ja, i voleo bih da sam češće takav
To si ti
To smo svi
To je čitav svet

OSTAVITE KOMENTAR

Molimo unesite svoj komentar!
Molimo Vas upišite vaše ime ovdje